Svi moji nadimci

    Ja sam moj prvi nadimak dobio kada sam završio s vrtićem. Prvi put sam ga čuo kada sam došao kod djeda na odmor. On me zvao imenom Branko zato što nije mogao upamtiti moje ime. Ali, ja sam prihvatio to ime zato što ga moram slušati samo sedam dana i zato što sam razumio da je on star i da ne može uvijek zapamtiti moje ime. Ali, inače me nitko nije zvao Branko.

A moj drugi nadimak Žarkić mi je danas smiješan. Dala mi ga je moja teta. On mi ne smeta, ali malo djetinjasto zvuči.

                                                                                                Žarko Miličević, 6.r.

Kad sam bila mala beba zvali su me Mani. Taj nadimak sam imala sve do 1. razreda. Meni se taj nadimak sviđao. Voljela sam kad me netko tako zvao.

U školi nisam imala nadimak, sve dok nisam promijenila školu. Tad sam dobila nadimak Manu. Taj mi se naviše sviđa. I imam ga sve do sada. I sada me i kod kuće tako zovu. I to je super!

                                                                                                Manuela Josipović, 8.r.

Moji nadimci su bili Haribo, Gummibärli, Goldhase i Sandwich. To me živciralo, ali neki su bili i smiješni, kao Gummibärli, to su se baš svi smijali. A ja nisam slušao te nadimke. To je bilo u 6. razredu i sada je jedan opet počeo s tim nadimcima, ali je onda i opet prestao.

Ja sam sretan što sam sada otišao u drugu školu jer se to neće više dogoditi.

                                                                                                Mario Banović, 7.r.

Ja sam dobila nadimak Kiki od mojih prijateljica u školi u 2. razredu. Meni se on sviđa zato što mi paše. Jako mi je zanimljiv zato što ima samo dva slova, prvo K, pa I, pa oper K i I. Već ga dugo imam i već sam se naviknula na njega.

Imam još neke kao Ka, Kati i sl., ali Kiki mi je glavni nadimak. Jako sam zadovoljna svojim nadimkom.

                                                                                                Katarina Josipović, 5.r.

Kao bebu tata me zvao Nani. Skratio mi je ime i zamijenio D s N. Dok sam bio klinac skoro cijela rodbina me zvala Danči, a u međuvremenu su me zvali i Dani.

Nakon što sam krenuo u školu, u 2., 3. razredu su me nazvali Buko, a tako me i dandanas zovu. Eksperimentirali su s mojim prezimenom Bukovec.

U ljeto 2008. u kampu Eklata pričao sam samo viceve o Chucku  Norrisu, pa su me nazvali Chucky.

Moj učitelj mi je nedavno počeo govoriti Dänel, a kolege u školi me zovu Duni Dani. A kako će me zvati u budućnosti?! Tko zna...

                                                                                                Daniel Bukovec, 8.r.

Ponekad me zovu Biene Maja (Pčelica Maja), Majali de Pukeli ili Majahi. Biene Maja dolazi od one pčele iz crtića, Majali de Pukeli je izmislio jedan iz mog razreda, a Majahi je po jednoj popularnoj pjesmi.

Meni se baš nešto posebno ne sviđaju ti nadimci. Više volim kad me zovu samo Maja. Rado bih imala nadimak, ali treba mi se sviđati.

                                                                                                Maja Gavranić, 6.r.